Манастир Враћевшница
Задужбина великог челника Радича Поступовића, високог достојанственика деспота Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића, саграђена је пре 1430. године. Црква посвећена Св. Ђорђу има облик једнобродне грађевине. Првобитне фреске, насликане 1431. године, заклоњене су новијим живописом који је 1737. израдила зографска група из Влашке. Иако је у прошлости више пута страдао, манастир има богату ризницу која је музејски презентована. У време Првог српског устанка овде су привремено склоњене мошти Стевана Првовенчаног, а одржано је и неколико важних устаничких договора: 1810. сусрет војводе Милана и Карађорђа; 1812. скупштина на којој су прочитане одредбе Букурешког мира; на Ђурђевдан 1818. скупштина је донела одлуку о проглашењу Крагујевца за престоницу. Кнез Милош је 1819. пренео посмртне остатке своје мајке Вишње из Бруснице и сахранио их у манастирској порти, а 1825. на северној страни манастирског комплекса саградио је конак познат као Баба Вишњин. Конак је изгорео 1920. а рестаурација је извршена 1966. На баба Вишњином гробу краљ Александар Обреновић подигао је 1901. године споменик и уградио у њега надгробну плочу коју је Милош поставио. На левој страни припрате сахрањени су посмртни остаци првог митрополита обновљене Србије Мелентија Павловића, а на десној страни припрате налазе се мошти епископа жичког Вићентија Красојевића. Манастир је до 1935. био мушки, а тада је одлуком архијерејског синода.
Манастир Вујан
Посвећен Св. Архангелу Гаврилу, налази се на истоименој планини, јужно од Рудника. На почетку Првог српског устанка 1805. године угледни трговац Никола Милићевић из Луњевице уз помоћ војводе Милана Обреновића саградио је цркву непосредно уз остатке некадашњег средњовековног манастира Обровин, који је доласком Турака опустео. Нешто касније, поред цркве подигао је полудрвени конак са доксатима и камену спомен чесму. У порти доминира велики конак саграђен 1853. године. Поред ктитора чији се гроб налази уз јужни зид наоса, у овој цркви сахрањен је и војвода Лазар Мутап. У манастиру Вујан као искушеник искушеник боравио је од 1944. до1946. године доскорашњи Патријарх српски господин Павле.
Манастир Савинац
Црква Св. Саве на Савинцу прва је Милошева задужбина у ослобођеној Србији. грађена је од 1819. до 1821. године. Озидана је тесаним каменом без обиља декоративних елемената. Занимљивом обрадом истичу се једино камени оквири прозора и довратника. Ради постизања акустичности познати неимар тога доба Милутин Гођевац уградио је у зидове велике земљане лонце. Престоне иконе цркви је поклонио кнез Милош 1822. године. После обнове 1860. и доградње 1905. постаје гробна црква породице Вукомановић, из које је потицала кнегиња Љубица. У цркви је сахрањен велики број чланова породица Обреновић и Вукомановић,Обрен Мартиновић – отац војводе Милана, петоро деце Јована Обреновића, браћа кнегиње Љубице. Јуна 1905, на иницијативу Милеве Алимпић, из Београда су пренете кости Мине Вукомановић Караџић, њеног мужа Алексе и сина Јанка. Од 2009. године црква Светог Саве има статус манастира.
Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу
Градња милановачког храма посвећеног св. Тројици започета је последње године живота кнеза Милоша 1860, а довршена за владе кнеза Михаила 1862. Њен градитељ је познати неимар Настас Ђорђевић, предак знамените породице Настасијевић. Једнобродна грађевина, складних пропорција у класицистичком стилу са низом разноврсних архитектонских елемената, зидана је финим таковским тесаним пешчаром. На западном делу истиче се висок и елегантан постбарокни звоник са типичном барокном куполом, на источној страни је велика полукружна олтарска апсида, а на фасади обиље декоративних елемената. Стари иконостас дело је Николе Марковића, познатог српског сликара XИX века. Он је страдао приликом бомбардовања цркве 1941. године, па је замењен новим.
Цркве брвнаре
Цркве брвнаре су грађевине у целини саграђене од дрвеног материјала, само су темељи на којима су постављене од камена. Народно неимарство ове врсте јавља се код Срба већ приликом стварања прве државе у ИX веку, наставља се током средњег века, да би у време турске владавине градња цркава брвнара била једини облик црквеног градитељства. У тешким временима турске владавине народ је градио скромне дрвене богомоље за потребе одржавања вере и традиције. У нашој општини постоје четири, у потпуности очуване, овакве светиње.
Црква св. Ђорђа у Такову
Посвећена св.Ђорђу, саграђена је 1795. године, на месту старије и нешто веће црквице из 1724. Једна је од најстаријих грађевина црквене архитектуре овог типа у Србији. Истовремено је једна од најпознатијих, јер је везана за догађаје из устаничког периода. Након слома Првог српског устанка Милош Обреновић је одлучио да остане у Србији, па се предао Турцима испред таковске брвнаре. На Цвети, 1815. после богослужења у цркви, Милош је објавио народу да се креће у нови бој против Турака.
Има правоугаону основу са полукружном апсидом. Темељи су јој од тесаног камена. Кров је стрм, двоводан, покривен храстовим дашчицама – клисом. Очуван је иконостас чије је делове даривао господар Јован Обреновић, брат кнеза Милоша.
Црква св. Николе, Љутовница
Посвећена св. Николи, саграђена је 1809. године и једна је од најбоље очуваних цркава ове врсте у Србији. Средње је величине, има темеље од ломљеног камена и грађена је на исти начин као и друге брвнаре. Кров, покривен шиндром, изузетно је висок и стрм, заобљен како на западном тако и на источном делу. Испред главног улаза је мањи трем на два стуба. Иконостас потиче из времена грађења цркве.
Црква брвнара у Прањанима
Посвећена Вазнесењу Христовом, саграђена је 1827. на темељу првобитне грађевине из 1724. године. Има правоугаону основу са четвоространом олтарском апсидом на источном делу и припратом на западној страни.
Грађевином доминира висок и стрм кров покривен шиндром. На угловима крова су два дрвена крста. Од некада богато украшеног иконостаса остале су само царске двери у аутентичном облику.
Црква св. Петке, Коштунићи
Једна од најскромнијих брвнара у Србији налази се у Коштунићима. Налази се на улазу у сеоско гробље. Саграђена је у првој половини XИX века, а посвећена Св. Петки. Основа јој је правоугаона. Архитектонски је једноставна, без нарочите обраде. Олтарски део зида је преломљен у четири дела. Кров је низак, покривен црепом. На иконостасу се уздиже сликани крст од дрвета. У унутрашњости су видљиви трагови припрате.
Конак кнеза Милоша у Горњој Црнући
Подигнута сада већ далеке 1814. године кућа кнеза Милоша представља први српски нововековни двор, а малена Црнућа смештена на јужним падинама Рудника прву, додуше незваничну, престоницу модерне Србије. Типична брвнара „осаћанка“ изграђена од камена и храстовог дрвета са високим и стрмим кровом покривеним шиндром, састоји се од три просторије. Изнад подрума налази се соба са огњиштем, а из ње се иде у просторију за спавање. У њој је сачувана скромна зидана пећ за ложење. Поред два улаза, кућу карактерише дрвени димњак – „капић“ и невелики доксат.
Кућа у Црнући неми је сведок почетка Милошеве борбе с Турцима и првих година његове владавине. Након што се вратио из Такова српски кнез је управо испред своје куће развио устанички барјак. Изговоривши чувене речи „Ево мене, а ето вама рата с Турцима“, обучен у црвене „војводске аљине“ предао је заставу Сими Паштрмцу. Овим чином окончано је формално подизање Другог српског устанка. Децембра месеца 1815. овде је одржана чувене скупштина која је између осталог донела и први буџет устаничке Србије. Након што се 1818. породица Милоша Обреновића преселила у Крагујевац, Црнућа је постала једна од пољских добара српског кнеза.
Данас је у конаку смештена једна од сталних поставки Музеја рудничко-таковског краја под називом „Српска кућа у првој половини XИX века“. Она садржи копије докумената, репродукције фотографија и неколико оригиналних експоната везаних за устанички период. Један део куће има очуван аутентични амбијент, огњиште са делом покућства и већ поменуту зидану каљеву пећ.
Равна Гора
Велика зараван на 720 метара надморске висине, са бројним пашњацима и буковом шумом, подно врха Сувобора назива се Равна Гора. Име је добила по шуми односно гори која је на том месту израсла. У прошлости звала се Црна Гора. Овај простор обилује изворима и пећинама као штос у Мокра, односно Сува пећина. Непосредно по капитулацији Војске Краљевине Југославије и немачкој окупацији земљегрупа официра предвођена пуковником Драгољубом Дражом Михаиловићем основала је на Равној Гори 11. маја 1941. године Равногорски четнички одред као основа будуће лојалистичке и монархистичке Југословенске војске у отаџбини – ЈВуО. Негујући успомену на Равногорски четнички покрет, пуковника, ратног генерала и министра војног Драгољуба Дражу Михаиловића на Равној Гори је 1992. године подигнут и свечано откривен споменик – бронзана фигура ђенерала Михаиловића, рад познатих академских вајара Драгана Николића и Драгана Васића. Лик генерала, без капе, огрнут војничким шињелом и са лулом у левој руци, постављен је на високи камени постамент.
Наспрам споменика изграђена је 1998, према пројекту архитекте др Предрага Ристића, црква посвећена светом Ђорђу заштитнику ратника. Ова мала али складна богомоља чува успомену на изгинуле ратнике током грађанског рата вођеног од 1941. па до 1944. По концепцији градње црква је имитација српско – византијског стила. Зидана је од наизменичних низова камена и цигле што фасади даје посебну декоративност. Поред главног постоји и споредни јућни улаз. Црква нема зидно сликарство. На јужној страни подигнута је звонара чији је доњи део озидан каменом, а горњи део је од дрвене грађе.
Градња равногорског спомен дома завршена је 2000. године. У дому је смештен музеј, библиотека са читаоницом, као и конгресна сала.
