Питање залиха детерџента са истеклим роком употребе из сталних робних резерви
Поводом текста под насловом „Пропало 47 тона детерџента у Горњем Милановцу“ који је објављен 25. августа текуће године, извор Агенција „Бета“, ради потпуног информисања јавности достављамо документоване податке у вези решавања питања залиха детерџената са истеклим роком употребе из сталних робних резерви.
Јавности Горњег Милановца и шире неопходно је предочити чињенице да је 47 тона детерџента из општинских робних резерви произведено у периоду од 1991-1999. године а већини рок употребе је истекао још 2000. године када је у општини Горњи Милановац на власти била коалиција окупљена око Демократске опозиције Србије – Др Војислав Коштуница.
По решењу Дражимира Марушића, тадашњег председника општине Горњи Милановац, 2005. године преко Црвеног крста на Косову и Метохији дељени су пакети хуманитарне помоћи, који су између осталих садржали и 356 врећица детерџента из општинских робних резерви којима није истекао рок. Пакете помоћи добиле су породице насеља Осојане и општине Гораждевац као и монахиње и монаси манастра Горијоч и Свети Архангел са Косова и Метохије.
Стручно мишљење Института за општу и физичку хемију у Београду је да компоненте производа са истеклим роком употребе из сталних робних резерви нису штетне по околину, здравље људи или комуналне отпадне воде и штетан је и опасан исто колико и било који други који се данас производи али немају ефикасност.
Проблем је настао још у доба хиперинфлације, а с обзиром да је у питању велика количина детерџента, 9 врста детерџената од 5 различитих произвођача и да на тржишту те врсте детерџената више не постоје, 2013. године Општинска управа покренула је на Институту за општу и физичку хемију у Београду анализу детерџента.
Препорука Института је да се детерџент преради или користи за ручно прање рубља, или пак да се користи у одређеном проценту као додатак детерџенту који је у року трајања.
Иако су детерџенти у прашкастом стању, складиштени и чувани у апсолутно условном магацину, упаковани у 3/1 врећице које су по 6 комада у чврстом збирном паковању, дорадом детерџента добили би индустријски детерџент који би сами продавали а након извесног времена дошли би до сличних проблема. Друга могућност решења питања је уништење прашкастих детерџената у специјализованим фирмама у иностранству, како оно у Србији није могуће. Осим добијања неопходних дозвола и трошкова транспорта у неку другу земљу, сам процес уништења је изузетно скуп.
Узимајући у обзир обе опције закључак Општинског већа је да би најисплативије решење било продаја детерџента. Од једанаест контактираних произвођача најповољнију понуду дао је „Хемопродукт“ д.о.о. из Крушевца, са ценом од десет динара по килограму за опкуп детерџента.
На основу активности Општинске управе, Општинско веће општине Горњи Милановац на седници одржаној 24. августа одлучило је да се детерџент прода, а вест која је до краја професионално и транспарентно пласирана у медије, дочекана је као сензација и исполитизована од стране појединаца који на тај начин потпуно неосновано нарушавају углед наше јавне администрације, чији је рад више пута проверен и оцењен као законит и правилан.
