„Ако вам је досадило свакога дана једно те исто
посао, кућа, кување, прање и никад сити и никад чисто,
ако вам је досадило да гледате ТВ-е и не мрдате из фотеље,
ако вам златна рибица није испунила три жеље, дођите у Школу за родитеље“,
рекла је мала Дуња препуној сали родитеља и њихових родитеља као почетна лекција на прошлонедељној приредби „Школа за родитеље“ у предшколској устнови „Сунце“.
Родитељима су се низала многобројна дечја подучавања од Луке, Мице, Јована, Андрије, Саре, Николе, Бокија, Јакше, Дула, Ђола, Ене и Ање, Огњена, Ивоне, Срахиње, Павла, Милоша, Ђура и Ђурђе и других петогодишњака, а која су кроз смех маме, тате, баке и деке наводила и на озбиљна размишљања.
Рече једна Софија „Ова школа није куварски курс, овде се не праве супе и колачи нећете добити ни један рецепт „како одгајити децу“ и „како задржати мужа“. Брак, ипак, није сарма, а није ни слатко од ружа! У овој школи немамо чаробне штапиће, не правимо овде од правих мушкараца тужне папучиће. Већ, у овој школи, подучи нас Лука: „тачни и погрешни одговори не постоје, треба да се загледате у своје срце, у мисли своје“. Док слатка Мица додаје „нећемо тражити од вас да мењате сами себе или своју породицу, да будете нешто сасвим треће, уосталом сетите се: ви сте сами кројачи своје среће“.
Друга Софија нас упути да „од прве мисли о детету, од прве за дететом жеље, човек у ствари креће у Школу за родитеље, у ову школу идеш само по својој вољи, дете те плачом и смехом учи да му будеш бољи“.
Тако су се низале песмице једна за другом и о томе зашто је тешко бити мама и тата, уследиле су и молбе малишана у којима желе још по неку сестру или брата. Никола сигурно рече „да од хиљаду и сто заната најтеже је бити тата“, док Ђурђа тврди да „од милион заврзлама, најтеже је бити мама, сваки бол мога тела и она је преболела“.Милош изрецитова гласно „кад заспим на татиној руци она ме баш лепо греје, када је тата са нама и мама се лепше смеје“.
И што рече Вукашин на почетку – Гле!? Опет Ви? Мора да вам се прошли пут много свидело дружење са нама, па сте зато опет дошли! Судећи по одушевљеним реакцијама родитеља, бака, дека, тетки и ујака и многобројне публике изгледа да ће бити ретких изостанака из ове „школе“.
Као и деца, захвалност на идеји и труду увек спремним васпитачима за креативан рад Снежани Јовановић и Горану Васојевић, изразили су огромним аплаузом и родитељи.