Манастир Враћевшница
Подизање Другог српског устанка у Такову, 23. априла 1815. године, један је од најзначајнијих догађаја у Српској историји, а посебно за горњомилановачки крај. Тада је Милош Обреновић подигао сабљу и изговорио чувену реченицу „Ето мене, а ето вам рата са Турцима“ и повео успешно народ у устанак против Османлијског царства.
Одлука о дизању Другог устанка донета је тог пролећа у селу Таково приликом одржавања великог народног сабора, када је у село долазио народ из многих крајева. Припреме за устанак држане су у највишој тајности, а агитација је у почетку била ограничена само на рудничку, крагујевачку и чачанску нахију.
На Састанку су се окупили сви виђенији људи из рудничке нахије и околних села и том приликом је одлучено да се, и после неуспеха Првог српског устанка, поново дигне устанак, а за вођу устанка је изабран Милош Обреновић.
После завршене службе у цркви у Такову, Милош Обреновић је изашао пред народ, попео се на један већи камен и почео говорити:
„Слушајте браћо. Чујте свеколики Срби. Чуј велико и мало, мушко и женско, који сте год дошли ево овде данас. А тко није данас овде, онај свакако од вас да чује и очује, и да свак добро разумије и упамти ово што ћу свима сада за вазда прозборити. Ако сте ради мене имати с вама и пред вама од сада за свагда у општем послу и руководца за народ и завичај и ако сте ради да сви наши труди буду напредни, а ви сад сви из једног овди грла пред овим божијим домом то изреците и пред светим олтаром завјет чините, да ви на ваше душе примате све оно што би од овог предузетог посла могло изаћи несреће и пострадања, пак и то да мени сад овди обећавате и одмах да ми дате пуну власт и слободну вољу да ја могу заповиједати сваком вам и да могу наказати (казнити) сваког који ме год не би што хтео послушати или који би што укварио.“
На то сви једногласно повичу „Све на нашу душу, и врат, и образ…“. Затим су сви редом пољубили руку кнезу Милошу и пожелели му успех.
Након тога, кнез Милош је у Црнући, где се окупило доста људи, ушао у свој вајат и обукао најсвечаније одело, узео заставу, изашао напоље и рекао:
"Ево мене, а ето вам рата с Турцима!"
Устанак је довео до преговора Марашли Али-паше и Куршид-паше са Милошем Обреновићем и закључивања усменог договора Марашли Али-паше и Милоша 25. октобра 1815.
Тако је прекинута оружана борба, мада то није прекинуло устаничке борбе за остварење циљева постављених 1804. и 1815. године. Оно добија само нове облике који одговарају новонасталој ситуацији – дуготрајни дипломатски преговори уз помоћ Русије. Турска је споразум схватила као коначни прекид борбе и устанка, али за Милоша Обреновића и устанике споразум је представљао основу за даље проширење повластица и полазну тачку у даљој борби за остваривање коначних циљева устанка – рушење турске феудалне владавине и успостављање сопствене власти.
Повластице које су добијене споразумом (скупљање данка од стране Срба, обезбеђење од злоупотребе спахија и других турских чиновника, постављање кнезова по нахијама, основање Народне канцеларије у Београду…) давале су Србима извесну самоуправу, која је омогућавала даљи економско-друштвени и политички развој.
Простор где је подигнут Устанак у Такову од неколико хектара проглашен је за меморијални комплекс и представља незаобилазно одредиште за ученике основних и средњих школа, али је од значаја и за остале групе туриста и појединце.
Најзначајнији објекти су:
Музеј Другог српског устанка , основан 1995. године. Поред бројних експоната који се у њему налазе, средишње место заузима слика Паје Јовановића “ Таковски устанак „;
Црква брвнара, у којој су се причестили устаници, подигнута је у 18. веку ;
Споменик Другом српском устанку, подигнут 1887. године поред легендарног грма. На споменику, поред осталог, пише:
“ Овај грм ће време да осуши,
и камени стуб ће да поруши,
ал’ Србија вечито стајаће
и Милоша име помињаће “
