наш познати научник Јован Цвијић
је за Горњи Милановац рекао да је
"бели лабуд на зеленом језеру".
Географски положај и површина
Општина Горњи Милановац припада Моравичком округу, који се налази у централном делу Републике Србије, заједно са општинама: Чачак, Лучани и Ивањица.
Посматрано у односу на цео Моравички округ, Горњи Милановац је друга по величини општина на територији округа, заузима 28% укупне територије округа, прецизније 83.613ха 43ара 73м2.
Општина Горњи Милановац налази се на додиру западне Србије, Груже и Поморавља у југозападном делу Шумадије. Захвата простор подгорина планина Рудника, Сувобора и Маљена. Територија општине Горњи Милановац са севера се граничи подручјима општина Љиг и Аранђеловац, са североистока и истока подручјима општина Топола и Крагујевац, са југоистока и југа подручјима општина Кнић и Чачак и са запада и северозапад подручјима општина Пожега и Мионица.
Становништво и насеља
Према последњем попису становништва, који је рађен 2011. године општина Горњи Милановац има 44.438 становника. Просечна густина насељености износи 53 ст./1 км2. Поред града Горњег Милановца, који има 24.048 становника, највећа насеља општине су Прањани (1.519 становника), потом Рудник (1.440 становника), и Брђани (1.049 становника), а остала насеља су са мање 1000 становника. Општина Горњи Милановац има 63 насеља. Осим Горњег Милановца и Рудника, сва остала насеља имају карактер села.
Сва села у овом крају припадају староварошком типу разбијених села. Налазе се на заравњеним косама и странама долина. Села имају своје атаре који обухватају различито земљиште, како у погледу конфигурације, тако и у погледу квалитета. Насељавање ових територија, као и Шумадије у целини, повлачило је крчење шума ради добијања обрадивих површина.
У погледу распореда кућа и кућних група запажа се код многих села да су куће подизане појединачно или у групама на упоредним косама.Нови делови насеља, који израстају у већ постојећим, стварају се углавном дуж путева и имају изглед равничарских села. Ова појава је нарочито карактеристична за села кроз која пролазе асфалтни путеви, који омогућавају већу комуникативност.
Горњи Милановац је највеће насеље које има све карактеристике модерног града. Мало је градских насеља као што је Горњи Милановац, који се од свог оснивања развијао по урбанистичком плану. Улице су просечене тако да су довољно широке и за модеран саобраћај и скоро се све секу под правим углом. У центру насеља налази се простран и лепо уређен трг са кога се отварају видици према Руднику, Ждребану и Вујну, што представља својеврсну вредност града. У почетку Горњи Милановац се развијао на десној страни Деспотовице, али се након рата нагло развија тако да градња прелази и на леву обалу рекe.
Основне карактеристике рељефа
Територија општине Горњи Милановац налази се у југозападном делу Шумадије. У морфолошком смислу општина представља углавном јужну подгорину Ваљевских планина. Највећи део општине је смештен у сливу Дичине (слив Западне Мораве), а мањи делови припадају сливовима Груже на југоистоку и Качера на северу (слив Колубаре).
Гребеном Рудник-Сувобор општина је раздељена на мањи северни и знатно већи јужни део, а гребеном Рудник-Вујан на већи западни и мањи источни део. Подгорински простор Рудника, Сувобора, Маљена и Вујна познат је као таковски крај, који је у 19. веку припадао Рудничкој нахији.
У геолошкој прошлости овај простор је представљао низ абразионих површи, које су посредством низа различитих ендогених и егзогених агенаса у постјезерској фази уобличили данашњи рељеф овог подручја. Данашњи рељеф резултат је комбинованог дејства тектонских покрета и флувијалне ерозије. Тектонски покрети су условили динамику терена, изражену тектонским узвишењима. Ерозиони процеси модификовали су терен, тако да се првобитни тектонски облици не јављају непосредно у цртежима рељефа.
Подручје општине Горњи Милановац припада пределу највиших шумадијских планина и њиховој подгорини. Према морфолошким особинама издвајају се две различите зоне: 1) Планински обод јужних подгорина планине Маљена и Сувобора и југозападне подгорине Рудника, 2) Североисточне и северне падине Јешевца и Вујна, које уоквирују централно-котлински део, односно Таковску жупу. Безброј малих и неколико већих водених токова дренира овај предео, који је пресечен уским и дубоким долинама, усецима и вододеринама.
Нижи део терена (условно нижи, до 500м) заузима централни део општине Горњи Милановац. Најниже тачке су на северу у долини Драгоља, 233 м надморске висине., на југу у долини Деспотовице 258 м надморске висине. И општински центар је лоциран у нижем делу терена, са просечном надморском висином 329 м. Поред централног дела општине, нижих терена има и у долини Каменице, на подручју атара села Прањани, Срезојевци, Леушићи и долине Груже.
Овакав карактер терена резултира не само у геолошкој грађи, већ и од интезивне тектонике која се одвија кроз цео неоген, а и после формирања наслага овог басена. Стрмији, планински терени у ободу ове котлине изграђени су од млађих вулканских стена, чије стварање је везано за терцијар и квартар. Рељеф Таковског краја је брдско-планински. Рашчлањен је речним долинама Каменичке реке, Чемернице, Дичине, Деспотовице и Груже. Додирује западну Србију, Шумадију, Гружу и Поморавље. Вододелнице деле територију подручја на мање предеоне целине.
Најпознатија планина читавог подручја и Шумадије је масив Рудника. Он има доминантан положај у Шумадији, због висине али и пространства Највиши врх, Велики Штурац (1 132 м), од 1965. године поводом прославе стогодишњице рођења Јована Цвијића, нашег географског великана, добио је назив Цвијићев врх. Поред њега, истичу се Средњи Штурац (1 113 м), Мали Штурац (1 058 м), Молитве (1 096 м), Паљевине (1 052 м), Марјанац (1 028 м), Увлака (958 м), Суви грмови (920 м), Велики лаз (909 м) Градина (830 м) и др.
Са ове површине, као посебан облик рељефа истиче се купасто узвишење Острвица (758 м), северозападно од насеља и планине Рудник.На источној страни Горњег Милановца пружа се планински масив Јешевац који дубоко продире у Гружу.
Осим изражених вулканских купа, деловањем спољашњих сила, вулкански масив Јешевац рашчлањен је на већи број високих врхова. Посебно се истичу: Црни врх (902 м), Безимени врх (880 м), Велики врх (766 м), Треска (735 м), Павловача (741 м), Клик (722 м) и др.
Јужно од Горњег Милановца се простире Вујан чије су падине благе изузев према западу где се стрмо спуштају према Деспотовици и са Илијаком (509 м) граде Брђанску клисуру. Највећи врх је Велики Вујан (857 м), затим следе Мали Вујан (745 м) и Клик (622 м). Вулканског је порекла и има купасти облик. Посебну естетску вредност има клисураст терен , првенствено Брђанска клисура кроз коју протиче Деспотовица и кроз коју пролази Ибарска магистрала.
Западни део подручја покривају Рајац, Сувобор и делом Маљен. Сувобор има истоимени врх Сувобор (866 м) затим следе Данилов врх (842 м), Црни врх (822 м), Мујавац (805 м), Бабина глава (787 м) и др. Од Сувобора се пружају две вододелнице, једна на исток према Руднику, између Деспотовице и Дичине на југу и Љишке реке на северу. Друга према југоистоку између слива Дичине на истоку и Чемернице на западу.
Сувобор и Маљен се знатно разликују од Рудника. Њихови врхови су нижи, огољени или прекривени младим четинарским културама, испод којих се још види земљиште и подлога. Сувобор је богат изворима и водним токовима, а карактеристично је мање присуство обрађених пољопривредних површина. Прекривен је бројним пашњацима и ливадама.
Рајац са врховима 848 м и 847 м, можемо сматрати и делом сувоборског масива или одвојено. Богат је пространим ливадама. Оне су посебно лепе пред косидбу. Врло је богат видиковцима са којих се виде далеко предели северозападно од њега. Доста стрмо се спушта према Љигу.Најзападнији део територије захвата Прањанска котлина. Она је са севера окружена обронцима Маљена, а са југозапада падинама Каблара и Шиљковице.
Клима
Положај општине Горњи Милановац и изражен рељеф имају утицај на карактеристике климе и условили су хладнију климу у односу на ниже пределе Шумадије и западног Поморавља. Клима подручја је умерено-континентална. Најхладнија, хумидна клима је у пределу врхова Рудника, нешто шире око врхова Рајца и у северозападном делу Богданице.
Умерено хумидна клима карактеристична је за делове Мајдана и Рудника који се налазе ближе врховима Рудника и у већем делу подручја Сувобора и Рајца. Најблажа, субхумидна клима је заступљена у делу Трудеља, Драгоља и Брђана.Благо хумидну климу имају остали делови територије. Од подручја Рудинка хладније је подручје Сувобора који је изложен северозападним струјањима ваздуха.
Вредности средње годишње температуре ваздуха крећу се од 7,2°Ц до 11°Ц. Средња годишња температура ваздуха у Горњем Милановцу је 9,8°Ц. На врховима Рудника она износи 7,7°Ц. Најнижа средња годишња температура забележена је на врху Сувобора 7,2°Ц, а највишу вредност (преко 11°Ц) има само део насењеног места Драгољ.
Јануар је најхладнији месец, најтполији је јули. Током лета температура прелази преко 30°Ц, док се у зиму спушта и испод -18°Ц.
Ветрови су веома ретки и слаби, јављају се током раног пролећа и касне јесени. Углавном дува северац у јесен и јужни ветар у пролеће. Најкишовитији месеци су мај и јун, а најмање кишовити су фебруар и март. Највише снежних падавина има у јануару и децембру.
Средња годишња висина падавина креће се од 788мм (300мнв) до 985мм (врх Рудника). Највеће средње годишње висине падавина (преко 950мм) су на самим врховима Рудника, Сувобора и Рајца. Најмање падавина (испод 800мм) падне у околини Горњег Милановаца (градско подручје, делови Велеречи и Бруснице) и у Давидовици.
Трајање снега је од 80 до 120 дана у нижим и од 160 до 200 дана у вишим пределима.
Просечна вредност релативне влажности ваздуха у Горњем Милановцу у току године износи око 77,8%. Најмања влажност је лети (69,4%), а највећа зими (85,4%). Просечна облачност износи 96 дана годишње и јавља се, углавном, у јесен и зиму. Дневно трајање сунчевог сјаја у лето је 9,3 сати, а у зиму 2,3 сата. Просечан број сунчаних сати је 2.100 годишње.
Хидрографија
Реке овог поручја нису велике по количини воде и површини слива. Мрежа неколико већих и многобројних мањих токова чини сливно подручје веома разуђенима, али не и довољно богатим водом. Највећа река је Каменица. Највећи број водених токова припада сливу Западне Мораве а мањи део сливу Саве.
У подручју Сувобора и Маљена протиче река Каменица која настаје на јужним падинама Дивчибара. Испод Сувобора, из Мокре пећине извире река Чемерница. Обе реке уливају се у Западну Мораву. Дичина извире у подножју Сувобора, протиче кроз Таково и улива се у Чемерницу.
На јужнима падинама Рудника, извире река Гружа која тече правцем запад-исток. Вододелница је Рудника и Јашевца. Деспотовица извире испод Рудника, на западној страни Цвијићевог врха и њен слив обухвата делове Рудника, Јешевца и Вујна. У делу Горњег Милановаца према Чачку она пробија серпентинску масу Вујна и Илијака и гради Брђанску клисуру. Испод Цвијићевог врха извире и река Јасеница која протиче у североисточном делу подручја. Драгобиљ и Качер простиру се у северном делу и припадају сливу Саве.
У подножју старих, громадних планина јавља се неколико термоминералних извора који нису много експлоатисани, мада изворишне воде показују лековита својства.Најзначајнији термоминерални извори су: Млаковац, Сврачковци, Савинац и Барутњива Вода. У термоминералном извору Млаковац вода је сумпоровито-борно-силицијска и достиже температуру до 40°Ц. Два издашна извора налазе се у Сврачковцима са температуром воде до 28°Ц. Вода изворишта у Савинцу је сумпоровито-силицијско-борна, највише темературе до 25°Ц. Сумпоровита вода у Брђанима достиже температуру до 15°Ц.
Биогеографске карактеристике
Рељеф са педолошким супстратом заједно са хидролошком мрежом и климатским приликама условили су значајну биолошку и предеону разноврсност. Предеона разноврсност условљена је динамиком рељефа, издигнутим косама, истакнутим видиковцима, распоредом шумских, травних и обрадивих површина, потоцима и мањим рекама, комплексима природних букових и храстових шума, борових култура ширег окружења Сувобора, пространим пашњацима и каменитим пределима у сливовима река.
Површина под шумама износи око 32% од укупне површине општине. Најзаступљеније врсте су храст и буква. Храст заузима 52%, буква 23%, остали лишћари 16 % и четинари 9% површине под шумом. На нашем подручју присутни су различити типови шума, а неки од њих су: шуме сладуна и цера; китњака; китњака и цера; брдске букве и планинске букве. У природном резервату „Велики Штурац“ који је лоциран недалеко од највишег врха планине Рудник, налази се шума планинске букве (Фагетум моесиацае монтанум) која представља један од ретких остатака некада богатих шума Рудника, па је ова површина заштићена као природна реткост која је значајна за очување генофонда поменуте заједнице. После шумске најзаступљенији је ливадски тип вегетације.
Биљни покривач се одликује богатом флором са око 900 врста биљака, међу којима је око 15 ретких и ендемичних врста. Лековитих биљака има око 100 врста. Утврђено је присуство око 85 врста гљива, од којих преко 50 представљају јестиве гљиве.У животињском свету најбројнија група су птице (преко 120 врста) и сисари (око 50 врста). Од дивљачи која се гаји у ловиштима најзначајнији су: срна, дивља свиња и зец. У рекама је утврђено присуство 7 врста риба.
Урбано зеленило Горњег Милановца, његови паркови, травњаци и дрвореди поред тога што доприносе лепшем визуелном доживљају града, имају и свој здравствени значај.
Поједина стабла дрвећа заштићена су као природна добра: два храста лужњака (Qуерцус робур) са усвојеним називом „Таковски грм“ (3. категорија), стабло храста цера (Qуерцус церрис) у Доњој Црнући (3. категорија) и храст лужњак (Qуерцус робур) са усвојеним називом „Храст лужњак-Стражев“ (3. категорија). Знаменито место „Таковски грм“ налази се у непосредној близини Споменика Милошу Обреновићу, на простору који је проглашен за културно добро од изузетног значаја, налазе се два храста лужњака стогодишње старости.
„Храст лужњак-Стражев“ налази се у Синошевићима, представља изузетног репрезента некада широко распрострањених заједница лужњака. Висок је 25м и старости око 300 година. Природно добро „Стабло храста цера“ у Доњој Црнући је карактеристична врста ксеро-мезотерних типова шума и старости је преко 180 година.
