Општина Горњи Милановац просторно је једна од већих у Србији – простире се на 836км и обухвата 63 насељена места у којима живи око 50.000 становника у 51 месној заједници.
За сам град Горњи Милановац каже се да је град у коме је рођена модерна Србија. Бројни су разлози за то – на подручју ове општине, у Такову, подигнут је Други српски устанак. Једно време, такође на подручју општине у Горњој Црнући где је данас манастир Враћевшница, а пре пресељена у Крагујевац, било је седиште државе Србије.
Горњи Милановац је релативно млад град. Настао је измештањем варошице Брусница по указу кнеза Александра Карађорђевића 1853. године. Добио је име Деспотовица, по истоименој реци. Данашње име, Милановац добија 1859. године посебним указом кнеза Милоша Обреновића у знак захвалности свом полубрату Милану. Оба указа, изливена у бронзи, налазе се у центру града на згради Окружног начелства, испред кога се налазе и споменици кнезу Александру Карађорђевићу (оснивачу Горњег Милановца) и војводи Милану Обреновићу (по коме град носи име). Први је град у Србији изграђен по претходоно урађеном урбанистичком плану чију је концепцију задржао до данас.
У новој историји, остаће записано да су Горњи Милановац 1941. године Немци до темеља спалили, али да је град после рата доста брзо обновљен и тако снажно почео да развија своју привреду, па су га звали југословенским привредним чудом. У бившој Југославији поређен је са Велењем у Словенији, и тада је имао око 18.500 запослених.
И данас Горњи Милановац карактерише јак индустријски центар. Сопственом памећу и мудрошћу, брижљиво су бирани профитабилни производни програми, конкурентни не само на домаћем, већ и на страном тржишту. Тренутно је запослено више од 10.000 радника, што је с обзиром на околности и свеопшту кризу, задовољавајућа упосленост.
Значајна пажња се посвећује образовању младих и спортским организацијама. На читавој територији општине, ради седам матичних и 38 подружних школа које похађа преко 5000 основаца.У плану је отварање још једне нове основне школе. У самом граду налазе се три средње школе.
На територији општине Горњи Милановац има 53 спортска објекта, а према врсти подељени су на стадионе, спортске хале, базене, отворене терене за фудбал, одбојку, мале спортове и друге спортске објекте- куглане, стрељане, шах клубове.
Природне лепоте, културно-историјска баштина и марљивост људи рудничко-таковског краја учинили су да горњомилановачка општина израсте у економски снажну зелену оазу у срцу Србије, достојну прошлости својих предака, али и будућности својих потомака.
Ми, Милановчани, смо поносни на наш крај, а посетиоцима поручујемо да свако ко га посети, пожелеће да се поново врати.
Опширније о Горњем Милановцу путем линкова – Туристичке организације општине Горњи Милановац www.togm.org.rs, Музеја „Рудничко-таковског краја“ www.muzejgm.org/sr/, Спортског савеза www.sportgm.rs, Културног центра www.kcgm.org.rs и Библиотеке „Браћа Настасијевић“ www.bibliotekagm.com.
