Површина општине Горњи Милановац износи 83.613 ха, од чега је пољопривредно земљиште 54.755 ха (или 65,5%), док обрадиво пољопривредно земљиште заузима 49.469 ха (односно 59,2% од укупне површине општине). Подручје општине Горњи Милановац одликује се природним карактеристикама погодним за производњу воћарских култура (са нагласком на традицију гајења шљиве и јабуке), кромпира и сточарску производњу.
Пољопривредну производњу општине Горњи Милановац карактерише уситњеност пољопривредних газдинстава, застарела пољопривредна механизација, мала примена агротехничких мера, слаба организованост пољопривредних произвођача и ниска продуктивност у свим областима пољопривредне производње.
Становништво општине Горњи Милановац углавном се пољопривредом бавило као допунском делатношћу, док му је рад у прехрамбеној, машинској, хемијској и текстилној индустрији био основни извор прихода. У периоду транзиције, када је дошло до приватизације већине предузећа, која је са собом донела и отпуштање великог броја запослених у индустрији, многи се пољопривреди поново окрећу као основној делатности. Пољопривредне гране којима се становништво највише бави су: сточарство, воћарство и ратарство.
Пољопривредно земљиште је највећим делом у приватном поседу и укупна површина износи 49.469 ха. Од ове површине, 36% отпада на оранице и баште, 30% на ливаде, 23% на пашњаке и 11% на воћњаке, а просечна величина парцеле је 0,45.24 ха. Управо мале парцеле и све веће уситњавање поседа деобом (наслеђивањем) земљишта представљају препреке за интезивнију и савременију пољопривредну производњу. Такође, на територији општине постоји велики број старачких домаћинстава која нису у могућности да обрађују своје поседе.
Стање и заштита пољопривредног земљишта
Стање вегетације, посебно шума, у сливном подручју река и степен огољености земљишта одређују количину воде која ће отећи рекама, што је посебно важно због могућности појаве поплава у котлинама река. Тако је најплодније земљиште у равницама поред река Каменице, Чемернице, Дичине, Груже, Качера и Драгобиља изложено плављењу. Обилне падавине у врло кратком периоду често су проузроковале поплаве и велике штете на ораницама у овом подручју. Такође, у брдско-планинском подручју које заузима највећи део општине, суша наноси све веће штете, што се посебно одразило на висину и квалитет приноса пољопривредних усева 2003, 2007, као и 2011.године.
На територији општине постоји 25 противградних станица, од којих су 22 активне. Једна од опасности са којима се општина суочава је и ерозија, која различитим интезитетом напада 96,8% укупне територије, што значи да је од ерозије поштеђено свега 3,2% општинске територије. Као мере заштите предузимају се: пошумљавање, подизање вишегодишњих засада и травњака, забрана преоравања парцела угрожених јачом ерозијом, увођење плодосмена и друго.
Сточарство
У Горњем Милановцу стока се углавном узгаја на приватним пољопривредним газдинствима и то је производња која је слабо тржишно оријентисана – окренута је, пре свега, подмиривању сопствених потреба. Због тога су и расни састав и бројно стање на ниском нивоу. У том смислу, развој сточарства треба планирати у правцу унапређења расног састава у говедарству, свињарству, овчарству, што би довело до повећаног обима призводње квалитетног млека, односно меса и обезбеђивања конкурентности на тржишту пољопривредних производа.
Према попису из 2002. године, на територији општине Горњи Милановац сточни фонд изражен у бројкама изгледао је овако:
У сарадњи са локалном самоуправом 33 мини-фарме биће обухваћене пројектом „Постизање ЕУ квалитета млека“ у циљу стручног оспособљавања фармера у области неге и заштите крава музара.
Воћарство
На подручју општине Горњи Милановац под воћним засадима налази се 5.563 ха. Највеће површине су под шљивом, јабуком и малином. Најзначајнији откупљивачки и прерађивачки капацитет представљао је ПИК „Таково“ са многобројним кооперантима, док је данас тај број занемарљив, па су воћари принуђени да се сами сналазе за пласман својих производа.
Малинари са територије општине Горњи Милановац основали су удружење „Сувоборска малина“ и прикључили се Унији малинара, како би произведену малину лакше и брже пласирали на тржиште и како би пословали под истим условима као и произвођачи малине из суседних малинарских региона у Србији.
Ратарство
На подручју општине Горњи Милановац пшеница, кукуруз, крмно биље и поврће гаје се на пољопривредним газдинствима у приватном поседу и искључиво за сопствену потрошњу. Тржишно оријентисана је производња кромпира. Међутим, и ратарство, односно производња кромпира, обављају се застарелом механизацијом и уз малу примену савремених агротехничких мера, које би ову производњу унапредиле, учиниле квалитетнијом и финансијски исплативијом. Веће количине кабасте сточне хране производе се на ливадама и пашњацима.
