Центар за социјални рад Горњи Милановац и Центар за породични смештај и усвојење Крагујевац одржали су обуку за шест хранитељских породица са територије општине Горњег Милановца.
Према речима Јелене Сарић, психолога и супервизора Милановачког Центра за социјални рад, обуку врши Центар за породични смештај и усвојење који је задужен за праћење и подршку хранитељским породицама: „На територији општине Горњи Милановац налази се шест хранитељских породица у којима је смештено осморо деце. Такође, са територије општине Горњи Милановац петоро деце је смештено у хранитељске породице у Крагујевцу.“ Јелена Сарић је за наредни период, као једну од планираних активности Центра за социјални рад, најавила одржавање трибине са циљем промоције хранитељства и регрутовања нових хранитељских породица.
Испред Центра за породични смештај и усвојење у улози тренера на овој обуци нашла се Верица Новчић Петрић, иначе психолог и реализатор едукативних програма за стручне раднике. Према њеним речима у Горњем Милановцу тренутно има око десет породица које су хранитељске, али теже да тај број постане већи: „Имамо жељу и намеру да ова прича о хранитељству постане нешто што је блиско грађанству, а посебно са јако важном и израженом потребом да нама добрих и квалитетних хранитељских породица треба. “ Према њеним речима, ситуација је таква да се запослени свакодневно суочавају са великим бројем захтева за смештај деце без родитељског старања: “Данас су присутне хранитељске породице које већ годинама отварају врата својих домова за децу без родитељског старања и они на сваке две године обнављају лиценцу. Сама лиценца и обнављање исте значи увид у њихове компетенције, увид у то како се одвија хранитељство. Свака хранитељска породица има свог саветника који континуирано прати одвијање хранитељства“, изјавила је Новчић Петрић.
Хранитељство је привремени облик заштите детета и траје до разрешења кризне ситуације у биолошкој породици, али може потрајати и дуже, све до потпуног осамостаљивања детета. Дете се у хранитељску породицу смешта да би му се обезбедило адекватно породично окружење у коме ће расти, развијати се, васпитавати, образовати и оспособљавати за самосталан живот пратећи своје потенцијале. У оваквом окружењу детету без родитељског старања обезбеђују се услови у којима ће имати исте шансе као и деца која одрастају са својим родитељима.
