У Горњем Милановцу обележен је Дан примирја у Првом светском рату. Тим поводом, председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић положио је венац на споменик војводи Живојину Мишићу на Тргу кнеза Михаила. Поред представника општине Горњи Милановац, венце су положили и представници Војске Србије, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова, Удружења ратних војних инвалида и породица погинулих бораца, а одавању почасти присуствовали су и представници јавних предузећа и установа.
Председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић истакао је да је Дан примирја велики дан за Србију, која никад није била на страни агресора и која је увек само бранила своја огњишта.
„Желим свима да честитам данашњи празник, да пожелим да будуће генерације никада не осете ратне страхоте које су наши преци осетили и морали да бију битке за нашу слободу, да бисмо ми данас живели овако како живимо. Морам да кажем да је и данашње време, време прекомпоновања великих сила, да и у данашње време постоје опасности од тога ко ће бити доминантан у свету. Србија је опредељена за мир и да чува своје огњиште. Србија ће увек настојати да заштити свој народ и своју државу“, рекао је председник Ковачевић.
Директор Музеја рудничко-таковског краја Александар Марушић истакао је да су се од 1914. до 1918. године одиграла до тада највећа и најбруталнија ратна страдања. Историографија тај рат назива Првим светским ратом, то је такозвани Велики рат, у ком је учествовало око 50.000.000 људи, 36 земаља на три континента – Африци, Азији и посебно у Европи.
Марушић је нагласио да је рудничко-таковски крај, као и у претходним значајним историјским догађајима током 19. века, дао огроман доприносу у ослобођењу и спашавању Србије.
„На подручју Горњег Милановца, односно западних делова данашње општине одиграла се једна од најзначајних и најславнијих битака Првог светског рата, то је онај офанзивни део сувоборско-колубарске битке, тзв. Рудничка офанзива, када је на челу Прве армије, генерал, а пар дана касније и војвода по чину, Живојин Мишић командовао нашом војском, која се сабрала овде на Тргу кнеза Михаила, заједно са регентом Александром Карађорђевићем објаснио да војска не сме да попусти, да упркос лошем времену, слабом наоружању и недостатку хране да се мора 2-3 дана одморити и кренути у пресудни јуриш, што се и десило у 7 сати ујутру 3. децембра 1918. године. И за две недеље прво је ослобођена такозвана Сувоборска греда и за две недеље је читава северозападна Србија, укључујући и престони град Београд били су ослобођени. Тај преображај обичног војника који је био на граници издржљивости данас се изучава у свим значајнијим војним школама Европе и света“, рекао је Марушић и додао да је око 1.250.000 људи страдало у Великом рату, пре ког је Србија, две године раније, ратовала у два балканска рата.
