Полагањем венаца на спомен-бисту војводи Живојину Мишићу, ђенералу Терзићу, споменику 1300 каплара и на спомен-обележја у Бољковцима, представници општине Горњи Милановац, представници Војске Србије, представници Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и Удружење резервних војних старешина, обележили су годишњицу Колубарске битке и тиме одали почаст славним војницима.
На бисту Живојина Мишића, венац је у име општине Горњи Милановац положила заменица председника општине Јадранка Достанић.
Колубарска битка или Сувоборска битка је најзначајнија битка између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Вођена је у новембру и децембру 1914. године на фронту од преко 200 km на простору долине реке Колубаре, обронцима планине Сувобор и обронцима планине Маљен. После вишедневних тешких борби, српска војска се морала повући на резервне положаје северозападно од Горњег Милановца. Тиме је сужена линија фронта, војници су добили три дана одмора, а јединице су добиле незнатну допуну људства и додатну артиљеријску муницију. Врховна команда и команда Прве армије, процениле су да је наступио моменат за противофанзиву.
Под командом Живојина Мишића, Прва армија, која се налазила на тежишту дејства, 3. децембра у 7 сати изјутра започела је из рејона Горњег Милановца тзв. „Рудничку офанзиву“, општи напад и за свега два дана сломила отпор непријатеља на Сувобору, потискујућу аустроугарску Шесту армију према Сави. Упоредо са њом, Друга и Трећа армија разбиле су аустроугарску Пету армију јужно од Београда и до 15. децембра протерале је из Србије.
Окончана је успешном противофанзивом против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије. Битка је у својим фазама била рововског типа. После победе српске војске у Колубарској бици на српском фронту до почетка јесени 1915. завладало је затишје.
Пригодно предавање на тему Колубарска битка, присутнима је одржао историчар Александар Марушић.