Eng

Es

It

Sp

Одговор председника општине на протест просветних радника

Одговор председника општине на протест просветних радника

Након одржаног једночасовног протеста просветних радника, који је био заказан за 24. јануар у 12 часова, председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић одржао је конференцију за новинаре. У свом обраћању Ковачевић се осврнуо на одржани протест који је, како каже, имао политичку конотацију: „Протести који су данас одржани су политички протести. Протести који немају никакве везе са чињеничним стањем у образовању. Оно што је јако значајно јесте да су на протестима били сви из опозиционих странака, из такозваног „Савеза за Србију“, савеза који једино претњама, увредама и насилничким понашањем покушава да, на мени непознат начин, дође на власт. Сви знамо да се на власт долази изборима и потпуно ми је нејасна чињеница да неко прича о неким прелазним владама, да неко прича о вршењу власти, а да не жели да изађе на изборе“, рекао је председник општине Горњи Милановац.

Зарад објективног и тачног информисања суграђана, Ковачевић је прво разјаснио одредбе Закона о раду и одредбе Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика. Члан 118. Закона о раду, на који се представници синдиката позивају , прецизно каже да запослени има право на накнаду трошкова у складу са ОПШТИМ АКТОМ и уговором о раду и то – Став 1. за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз.

Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, на који се такође представници синдиката позивају, прецизирано је Чланом 26: Запослени има право на надокнаду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају (градски, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико није обезбедио сопствени превоз.

Како су Посебним колективним уговором уређени само висина и рок за исплату накнаде, произилази да установа образовања и васпитања треба својим ОПШТИМ АКТОМ да уреди остала питања која су од важности за остваривање ове врсте накнаде.

„Општи акт, у овом случају, је предложени Правилник о ближим условима и критеријумима за остваривање права запослених на превоз за долазак и одлазак са посла. Да би се регулисале све дилеме око тога ко има право да прима надокнаду у новцу, а ко да користи месечну карту, да би сви запослени у образовању (као и стални индиректни буџетски корисници) имали исти статус, тим правника испред локалне самоуправе саставио је предлог истог и предложио да се разматра на седницама школских одбора. Правилник о условима и критеријумима за остваривање права запослених на превоз за долазак и одлазак са посла, као општи акт требало је да саставе секретари школа. Нажалост нису, па је њима било препуштено да дају право на превоз по личном нахођењу. Никакви критеријуми нису постојали за давање права на превоз. Као доказ томе, навешћу само један пример – превоз наплаћује особа која станује у близини школе, на око 150 метара. Питам се само на који начин је дато право на превоз и по ком критеријуму, односно на који начин је обрачунат његов трошак? Овим Правилником нико од запослених у образовању није оштећен, али је одређен начин на који се остварује право на превоз. Обавеза сваког ко је одговоран за трошење буџетских средстава је да у складу са законом утврди критеријуме и начин трошења истих. У најкраћем ћу цитирати чланове правилника, који су јасно прецизирали како послодавац може омогућити остваривање права запосленом на превоз, који би био рационалан и омогућио му долазак и одлазак са рада. Чланом 4. Правилника утврђује се право на превоз. Овај члан гласи: Право на превоз имају сви запослени школе који путују у зони градског, приградског и међуградског саобраћаја. Право на превоз запослених остварује се: Благовременим обезбеђивањем месечне карте за превоз запосленом код овлашћеног превозника у јавном саобраћају (за све запослене који, користећи неку од релација у јавном саобраћају по важећем реду вожње, могу на време да оду на посао и врате се са посла у оквиру редовног радног времена). Накнадом трошкова превоза (за све запослене који путују на релацијама на којима није организован јавни саобраћај, односно који се због распореда рада не уклапају у ред вожње овлашћених превозника или им је место становања у тој мери удаљено од прве станице у јавном саобраћају, која по разумној оцени захтева ангажовање личног превоза запосленог и изискује за запосленог додатне треошкове за пут). Чланом 6. Правилника утврђују се реалне потребе за превозом и релације код накнаде трошкова превоза. Запослени који има право на надокнаду трошкова превоза, ово право остварује на основу решења директора, чија изрека обавезно садржи: име и презиме запосленог, место становања и место рада, радно време запосленог и стварну релацију на којој запослени путује, износ и начин обрачуна износа утврђене накнаде. Реална потреба за превозом не постоји код запосленог који живи у непосредној близини места рада или тврди да користи јавни превоз, а потребно је да пређе дужу релацију до станице јавног превоза, коју тврди да користи, него до самог места рада. Подаци које ћу вам сада презентовати говоре да највећи део запослених у образовању остварује своје право на превоз, осим оних који од куће до школе имају 150 метара или можда мало више. У 2018. години за превоз запослених у образовању исплаћено је 20.276.017,72. динара, а за превоз деце исплаћено је 13.322.366,91 динара превознику. Након незадовољства представника синдиката, који је настао око усвајања овог Правилника на школским одборима, позвао сам представнике синдиката образовања да разјаснимо које су то њихове примедбе. Напомињем да су представници синдиката на поменутим састанцима школских одбора вршили притисак на чланове истих, на врло непримерен начин. Потврда о томе су записници са тих састанака. Ту је било и претњи, притисака, дезинформација, нетачних тумачења… Једини и искључиви захтев на овом састанку са представницима синдиката је био да им се прошире права која им даје закон, односно да им се да избор да ли ће узети месечну карту или да им се превоз плаћа. Не помињем да остали буџетски корисници само по закону остварују своја права за превоз, користећи месечне карте. Договор је био да представници синдиката образовања оформе свој тим који ће размотрити Правилник и дати своје примедбе, након којих ћемо поново организовати састанак и о тим примедбама разговарати. Намеће се питање да ли је овај притисак легитиман притисак? Да ли константно изношење неистина о усвајању Правилника представља незакониту радњу или синдикат искључиво жели да се избори за шири обим права него што им то закон даје“, рекао је Ковачевић и на крају додао да је, након разговора са великим бројем просветних радника који одговорно и савесно обављају свој посао, дубоко убеђен да ови протести, негодовања, изношења нетачних информација и паушалних оптужби на рачун локалне самоуправе нису став већине запослених у просвети.

„Ово је став малог броја просветних радника који су, представљајући се као синдикални борци за права запослених, у ствари само параван за актуелну политичку борбу“, закључио је Ковачевић.

На конференцији за новинаре изнети су и планови локалне самоуправе за 2019. годину по питању улагања у образовање. За основно образовање у 2019. години планирана су средства у износу од 86.200.000,00 динара; за средње образовање 31.000.000,00 динара, док ће за Дечију установу „Сунце“ бити издвојено 189.840.000,00 динара. У овој години биће потпуно реконструисана друга основна школа, затим вртић код бивше МК „Рудник“ и изграђен анекс на делу земљишта за чију куповину су одвојена средства у износу од 12.000.000 динара, као и урађена реконструкција и доградња четврте основне школе.

Председник општине је присутним новинарима изнео и податке везане за зараде запослених у Општинској управи односно Предшколској установи „Сунце“.

Previous КОВАЧЕВИЋ У НАЈУДАЉЕНИЈЕМ СЕЛУ БОГДАНИЦА ДЕЛИО ПАКЕТЕ ПОМОЋИ НАЈУГРОЖЕНИЈИМА

© 2021 Општина Горњи Милановац I Сва права задржана I Веб дизајн: Студио Имплицит I