У циљу отварања и трајне поставке „Сликовити музеј старе Србије“, данас је председник општине Милисав Мирковић са својим сарадницима из Општинске управе, Музеја рудничко – таковског краја и Модерне галерије примио творце ове идеје Сиголен Франше Д’ Епере – Вујић и Милана Вујића.
Породица Вујић има намеру, са циљем представљања слика нашег народа и новина које су, на Западу, представљале прави начин упознавања Србије још од половине осамнаестог века, да „Сликовити музеј старе Србије“ отвори у згради старе школе у Месној заједници Варнице.
Сиголен Франше Д’Епере – Вујић, објаснила је да би музеј у Варницама понудио изванредну личну колекцију слика Србије. Она је у својој приватној колекцији сакупила стотине старих гравура и докумената свих врста, а све то са заједничким циљем да представи или подсети на културу и историју Србије, одакле њен супруг, Милан Вујић, води порекло. Ради се о периоду од Првог српског устанка 1804. Године до наших дана, а то представља 200 година историје Србије.
Збирка експоната породице Вујић може се мерити са збирком било ког музеја, а неке и надмашује по својој разноврсности и реткости: прве поштанске маркице, прве илустроване разгледнице, прве илустроване новине, које ће знатно обогатити сазнања везана за српску историју.
Иначе, Сиголен Франше Д’Епере – Вујић по занимању је дизајнер визуелне комуникације, радила је као асистент Националног природњачког музеја у Паризу и један је од потомака славног маршала и војводе Франше д’Епереа, ослободиоца Србије 1918. године док је Милан Вујић, родом из Бруснице код Горњег Милановца, сарадник Националног природњачког музеја у Паризу и власник француско-српског бистроа у Паризу који промовише српску културу и омогућава младим уметницима из Србије да на зидовима бистроа излажу своје радове. То је, свакако, изузетна прилика да се људи из Србије представе у самом центру Париза, на два корака од Музеја модерне уметности „Центар Жорж Помпиду“ и од Српског културног центра.
Општина Горњи Милановац и Музеј рудничко-таковског краја пружиће сву неопходну стручну помоћ као и подршку породици Вујић, сматрајући да је њихов пројекат изузетно вредан са становишта музеолошке праксе, афирмисања националне историје и унапређења туристичке понуде рудничко-таковског краја.
