Комеморативним скупом, полагањем венаца и пригодним програмом на простору спомен парка „Брдо Мира“ Општина Горњи Милановац у сарадњи са командом касарне „Војвода Радомир Путник“ обележила је 20 година од почетка агресије НАТО-а на СР Југославију.
На Споменик браниоцима српске слободе на „Брду мира“ венце су положили: представници Војске Републике Србије, Oпштине Горњи Милановац, Скупштине општине Горњи Милановац, породице погинулих војника као и Друштво за неговање традиција ослободилачких радова, представници СУБНОР-а и делегација Удружења ратних војних инвалида и породица погинулих бораца.
Након полагања венаца свештена лица милановачке цркве очитала су молитву након које је уследио пригодан програм.
У свом обраћању први човек милановачке општине истакао је да се данашњи дан не сме заборавити и да га се све генерације морају сећати: „Ми данас живимо у једном сасвим другом времену. Ми смо данас окренути себи, окренути нашој Србији, окренути просперитету. Ми морамо да сарађујемо и са свим државама Европе и са свим државама света али то не значи да ћемо заборавити оно што су нам урадили те 1999. године. Морам вас подсетити да пре доласка данашњег председника Александра Вучића нико није смео или није хтео да говори о томе. Тек сад почели смо јавно да говоримо о томе, почели смо да истражујемо које је последице НАТО агресија оставила на Републику Србију, које су последице оставиле на нашу децу и које ће последице бити остављене и на наша покољења. Морамо гледати у будућност али никако заборавити на прошлост и никако заборавити на страдале. Можда се Србија није довољно одужила својим борцима али свакако долази време када ће држава Србија и то учинити на најадекватнији начин“ истакао је Ковачевић.
Комадант гарнизонског места Горњи Милановац, потпуковник Ненад Дражинац подсетио је на страдања и убијања тих мартовских дана: „Пре 20 година на СРЈ је отпочела НАТО агресија, сећања на те догађаје су вечна. Не можемо и не смемо заборавити рушења, страдања и убијања. Наша дужност и обавеза је због нараштаја који долазе да тешке тренутке НАТО агресије сачувамо од заборава кроз 24. март и очувамо успомене на оне који данас нису са нама, а који су у име државе дали нешто свето, нешто највредније…своје животе. У жељи и нади да се такви дани никад не понове, нека им је вечна слава и хвала“ казао је потпуковник Дражинац.
Директор Музеја рудничко – таковског краја, историчар Александар Марушић присутнима је изнео историјске чињенице о НАТО агресији и операцији „Милосрдни анђео“. Марушић се осврнуо на пролеће 1999. године рекавши да је дневно било од 70 па до чак 400 војних налета војне алијансе НАТО пакта и на страдање 1142 припадника Војске Србије и јединица Министарства унутрашњих послова, као и на изгубљених 5 младих живота војника из Горњег Милановца. „Иако је званична политика водећег дела тадашњег света тада то заташкавала и произвела израз колатерална штета за људске животе што је здравом разуму неприхватљиво, било је и оног дела слободног света који је тада демонстрирао и једноставно принципијално указивао да се било који проблем, нарочито у срцу Европе не може голом силом решавати, и тих пријатеља се такође у овим тешким временима морамо сетити.“ Марушић је излагање завршио подсећањем да нам једино преостаје да та тешка времена и људске жртве никада не заборавимо, да се иста ситуација у будућности никад не би поновила.
Пригодни програм употпунио је подмладак изворне групе „Црнућанка“ изводивши песме „Седам сати удара“ и „Што си сетна невесела“.
Припадник Војске Србије Марко Марковић рецитовањем песама „Српски војник“ и „Писмо са Кошара“, на свој и сасвим емотиван начин присутне је још једном подсетио на све несреће српског војника током агресије НАТО алијансе.
„Ево пишем, кћери са последње страже, већ годину дана видели се нисмо, кроз папрат и шуму, душманин се чује, ваљда ћу ти мила завршити писмо..“
У ваздушним нападима на СРЈ који су трајали без прекида 78 дана убијено је 3500 а рањено и повређено више од 12.500 људи. Са територије општине Горњи Милановац у овим дејствима живот је изгубило 5 лица.
