Једанаеста по реду манифестација „Дани кнегиње Љубице“ одржана је у Враћевшници 2. и 3. јуна 2017. године. Организатор је Туристичка организација општине Горњи Милановац, Месна заједница Враћевшница и изворна група „Црнућанка“. Покровитељ је општина Горњи Милановац, а суорганизатори су ОШ „Десанка Максимовић“, Културни центар, Музеј рудничко-таковског краја и манастир Враћевшница.
Манифестација се одржава у част првој кнегињи обновљене Србије, Љубици Обреновић, која је остала упамћена по својој доброти и оданости српском народу. Ова манифестација настала је са жељом да се сачувају традиционалне вредности овог краја и успомене на период после Другог српског устанка, када је породица кнеза Милоша Обреновића живела у конаку у Горњој Црнући, недалеко од манастира Враћевшница.
Манифестацију је свечано отворио председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић, а присуствовали су и Милан Лазовић из Секретаријата за културу града Београда, народни посланик Скупштине Србије Бранимир Јовановић, члан Градског већа Краљева за туризам Игор Цветковић, вршилац дужности директора Туристичке организације Горњег Милановца Десимир Ћаласан, чланица Општинског већа за културу и туризам Јасмина Марић, директор Јавног предузећа за изградњу општине Божидар Вучетић, секретар Скупштине општине Тијана Радивојевић и директор Културног центра Драган Арсић.
„Кнегиња Љубица представља оличење праве српске жене. Била је прва кнегиња обновљене Србије, жена кнеза Милоша и мајка кнеза Михаила Обреновића.Родом из Срезојеваца, из породице Вукомановић, и када је постала кнегиња, Љубица је радила у домаћинству, као и свака сеоска жена, чак је и спремала храну за раднике и носила им у њиву. Касније је у Пожаревцу управљала газдинством на коме је радило више од 60 људи.Кнежев двор, прво у Црнући, па у Крагујевцу, Пожаревцу и Београду подразумевао је народни живот, без луксуза.Велика госпођа, како ју је народ звао, облачила се једноставно, ништа изразитије него друге жене из угледних кућа. Отменост и штедљивост преносила је и на децу.Целог живота породица јој је била приоритет. Поред безусловне љубави према породици, кнегиња је показивала и вечну оданост Србији. Та љубав била јој је узвраћена. У српском народу била је једна од најпоштованијих личности 19. века.Након Првог српског устанка, када је Милош хтео због безбедности да је склони у Црну Гору, била је изричита: „Жива нећу из свог завичаја, а мртву ме могу и пси изести“.Ценила је школоване људе. Као њена резиденција изграђен је Конак кнегиње Љубице, у којем је касније био смештен Београдски Лицеј.Била је строга и самосвесна, и често је заузимала сопствени став у политици.Сам надимак „Велика госпођа“ показује о каквој људској величини је реч. Поносни смо што је кнегиња пореклом из наших крајева и дужни смо да чувамо сећање на њу. Проглашавам 11. Дане кнегиње Љубице отвореним“, рекао је председник општине Дејан Ковачевић приликом отварања манифестације.
Након свечаног отварања, председник општине и гости посетили су манастир Враћевшница и конак кнеза Милоша у Горњој Црнући, где је домаћин био вршилац дужности директора Музеја и историчар Александар Марушић.
